Dan kada sam okačila abaju o klin

Pre nedelju dana... 

"Polako curi poslednja nedelja mog boravka u Saudijskoj Arabiji.

Posle godinu i po dana, red je da očistim prašinu sa kofera, spakujem se i vratim u Evropu.

Čudno je to što do pre nedelju dana uopšte nisam imala osećaj da odlazimo jer još uvek nismo znali tačan datum odlaska. Kupljena karta je sada više nego jasan znak da treba da zasučem rukave i krenem sa pakovanjem. Selidbe su mi same po sebi stresne a specijalno u ovom trenutku kada treba spakovati život od godinu i po dana u bukvalno četiri kofera.

Vreme se naglo promenilo, prvo posle poplave i sada, posle jucerašnjeg vetra. Radnici u kampu nose vunene kape i džempere a ja pakujem svoju letnju garderobu. Sva sreća pa imam ljubičasti kaput koji mi je ostao od prošle posete Beogradu u novembru. 

Sećam se kada sam došla u Arabiju, taj odlazak je delovao tako daleko. No, kao i uvek, u životu vreme leti kad ne razmišljamo puno...

Kako bih u kratkim crtama opisala moj život u Saudiskoj Arabiji?

Pre svega interesantan, avanturistički, izazovan, osunčan, spor, strpljiv i ponekad naporan.

Šta sam sve naučila?

Da (ako je to ikako moguće), budem još više strpljiva, da uživam u malim stvarima, da se nerviram (mada je to bilo neizbežno gde god da sam se nalazila). Ono zbog čega mi je posebno drago jeste da sam imala priliku da čujem različite životne priče i vidim kako ljudi žive u ovoj zatvorenoj zemlji. Sve to me ja navelo da još više cenim i poštujem ono što imam kod kuće". 

Danas...

Sada već uveliko gazim poslednje sate boravka u Arabiji. Sve je skoro pa spremno za povratak. Osećanja su pomešana. Srećna sam što se vraćam kući, ali isto tako imam neki čudan osećaj, jer, koliko god da to zvuči suludo, ostavljam jedan lep deo života za sobom. Pre nego što i zvanično okačim abaju o klin, valjalo bi preostalo vreme iskoristiti kraj bazena i još jednom uživati u oštrom decembarskom suncu. 

Neke stvari se ne mogu sakriti

Saudijska Arabija je napravila istorijski korak time što je usvojila zakon kojim se kažnjava nasilje nad ženama i decom! 

Pre nekoliko meseci, jedna slika i jedan slogan izazvali su veliku pažnju u Saudijskoj Arabiji. 

Na slici je žena čije je lice pokriveno crnim velom i vide joj se lepe, smeđe oči. Uprkos crnoj tkanini i šminci, vidi se i da joj je levo oko modro. Ispod slike je rečenica - Neke stvari se ne mogu pokriti. 

Ovo je bio početak odlične kampanje koja se proširila medijima i internetom (pre svega u Saudijskoj Arabiji) i koja je ukazivala na podizanje svesti građana u cilju sprečavanja nasilja nad ženama. Tvorci kampanje, fondacija kralja Khalida (KKF) zajedno sa organizacijom Memak Ogilvi iz Rijada, istupili su sa još jednim sloganom - No more abuse, aludirajući na stvaranje pravne zaštite žena i dece od zlostavljanja.  

Rezultat ove kampanje doveo je do istorijskog poteza za Saudijsku Arabiju. Po prvi put, Savet Ministara odobrio je predlog zakona kojim se kažnjava psihičko i fizičko nasilje nad ženama i decom. Predviđeno je da ovaj zakon štiti žene, decu, kao i strane radnice (npr. kućne pomoćnice), od nasilja u porodici ili na poslu. 

Propisane kazne za nasilnike su maksimum godinu dana zatvora ili novčana kazna od 5.000 rijala (oko 1.300 $) do 50,000 rijala (oko 13,000 $). Kazna može obuhvatiti i zatvor i novčanu kaznu. U slučaju ponavljanja, kazna se udvostručava. 

Saudijska Arabija, zemlja čvrsto vezana tradicijom i šerijatskim zakonima, gde su žene prvi put dobile lične karte 2002. godine i gde još uvek imaju svog staratelja jeste na začelju kada su ženska prava u pitanju. U poslednje vreme vlada je napravila male ali značajne korake koji po nekima prkose tradiciji sa kojom je ova zemlja čvrsto povezana.  

Aktivisti za ljudska prava u Saudijskoj Arabiji pozdravljaju ovaj zakon i ističu da se mora još dosta raditi na valjanom sprovođenju istog. Da bi se zakon valjano sprovodio aktivisti apeluju da se omoguće adekvatne obuke koje bi građanima pomogle u takvim situacijama. 

Smatra se i da će muški staratelji i dalje biti prepreka pri sprovođenju zakona. Ako žena hoće da prijavi nasilnika (oca ili muža na primer) vrlo je mala verovatnoća da će je on, kao staratelj, odvesti u policiju. 

"Žene su do sada bile obavezne da dođu sa muškim pratnjom u policiju pri podnošenju prijave ", izjavio je Abu al-Kair, aktivista za ženska prava. "Sada to više neće biti potrebno", dodao je.

Ovaj zakon ohrabruje i one koji su bili svedoci nasilja nad ženama kao i žene da prijave bilo koji oblik nasilja nad njima a da pritom ne otkrivaju svoj identitet.  

Iako je cela kampanja i usvajanje zakona naišla na pozitivne reakcije u zemlji, ostaje to da se ovim zakonom nažalost neće sprečiti nasilje. Ono što je ohrabrujuće jeste da je skrenuta pažnja javnosti da se ovakvi problemi više ne prećutkuju i ujedno se ženama pruža podrška da prijave nasilnike. Naravno, mora se dosta raditi na edukaciji građana, promeni njihovih stavova koji su zasnovani na tradiciji i raditi na tome da do nasilja ne dođe. Postavlja se i pitanje da li je zakon mogao biti donet ranije a ne tek u 21.veku?

Sa druge strane, ako imamo u vidu da žene u Saudijskoj Arabiji nisu imale lične karte sve do 2002. godine, da još uvek ne voze kola i još uvek ne mogu da glasaju, ovaj zakon svakako predstavlja džinovski korak u borbi za ljudska prava lepšeg pola.  

Izvori:

http://www.kkfeng.org/no-more-abuse.php

http://www.bbc.co.uk/news/world-middle-east-23872152

http://www.aljazeera.com/news/middleeast/2013/08/20138290272119559.html