Hrana iz ugla jednog gurmana

Često dobijam mejlove sa pitanjima kakva li je hrana ovde, kako se hranimo, koje su cene u prodavnicama itd... Pošto sam gurman koji obožava da jede, od mene dalje nećete čuti bilo kakvu kritiku što se hrane tiče. Ako mene pitate, hrana je ovde sjajna! 

Jedan od mojih prvih izlazaka i večera povodom kraja prošlogodišnjeg posta

U većim supermarketima (kao što su Tempo ili Idea), svi proizvodi su ispisani i na engleskom tako da mi nije bilo teško da provalim šta je šta. Što se tiče cena, one su manje više slične kao kod nas. Ono što mi se sviđa jeste zaista velika raznovrsnost u ponudi. Osim lokalnih proizvoda, u prodavnicama se može naći povrće, voće i začini koji dolaze sa dalekog istoka a isto tako možete videti proizvode koji se uvoze sa zapada (Amerike, Rusije, Holandije, Norveške ili Španije). Čula sam da se čak mogu naći i neki Krašovi proizvodi. Pošto živimo u zalivu, ne zaostajemo ni za svežom ribom i ostalim morskim plodovima kao što su škampi i lignje a prošle nedelje sam čak videla kako na pijaci prodaju i male ajkule. U stvari, prvi put u životu sam videla tako nešto.  

Ko je za meso od kamile?

Sviđa mi se što je egzotično voće za naše pojmove kao što je mango ili avokado, znatno jeftinije nego kod nas. Dodajmo na to i milion vrsta urmi, maslina, raznolikog hleba, jako dobrog jogurta (laban)... Postajem pomalo gladna.

Pileća šoarma

Uz svu ovu ponudu prosto je nemoguće ostati imun i na jako veliki broj svetskih kuhinja. Osim arapske, najzastupljenije su indijska, filipinska, tajlandska, kineska, meksička i libanska. Iznenadila sam se kada sam videla koliko ima i restorana brze hrane. 

Najveća porcija jagnjetine koju sam videla do sada

Arapska kuhinja uglavnom se sastoji od jagnjetine, pirinča, dosta začina, salata i sjajnih namaza i mogu reći da sam ovde probala jednu od najboljih jagnjetina do sada. Cene u restoranima opet variraju. Brza hrana je najjeftinija, pa onda ide sve ostalo. Recimo da za 20-25 evra možete poprilično da napunite dva gladna stomaka i ostatak da ponesete kući.  

Ako mene pitate, lepo sam se uklopila u ovu gurmansku priču a u slučaju da mi nedostaje naša kuhinja - sama spremim nešto. Česta roštiljanja u kampu takođe su rado viđena priča. 

Ono na šta se još uvek nisam navikla jesu odvojeni ulazi ne samo u restorane, već i banke ili kafiće i to sam pominjala u jednom od prethodnih tekstova. 

Prvi put kad smo otišli u restoran, primetila sam da svaki sto-separe ima zavesu. Naravno, pomislila sam kako je super imati tako nešto, kao da si neka važna ličnost i super je da te ne gnjave drugi ljudi dok jedeš i ne gledaju te dok si musav i zvaćeš hranu. Svrha te zavese je ne da prikrije hedonizam u jelu već da prikrije one koji se nalaze unutra. Samo što sam izustila to u svojoj glavi, u restoran su ušle četiri žene sa dečakom i devojčicom i sa jednim odraslim muškarcem. Zauzeli su svoja mesta i spustili zavesu. 

Libanski restoran sa neizbežnim zavesama

Tako i mi često spuštamo zavesu. Ako ništa drugo, bar na miru mogu da uživam u hrani ne razmišljajući da li će me neko preko pogledati ako se slučajno umusavim, kao pravi gurman!

                                                   x x x x x x x x x x