Dame imaju prednost

Pažnja! Dame na putu!

Jedan od pešačkih prelaza i znak koji stoji pored puta

Šalu na stranu, još uvek se navikavam na posebne ulaze u restorane ili kafiće. Jedan ulaz je za muškarce, tj. samce a drugi za dame ili porodicu. Desilo mi se par puta (a i dalje mi se dešava) da uđem na muška vrata jer često zaboravim da ovde postoje odvojeni ulazi za žene i muškarce. U suštini se iznerviram kada shvatim da moram ponovo da ustajem i tražim pravi ulaz. A obično onima koji rade tamo bude neprijatno jer treba da nas (žene) obaveste da u stvari ne smemo da budemo tu.  

Evo jednog primera:

Autobus koji nas vozi nazad u kamp trebalo je da krene za 30 minuta. Nas tri smo odlučile da u međuvremenu popijemo kafu. Prišle smo jedinom slobodnom stolu i sele. Pogledala sam oko sebe i videla četiri mušterije koje su već pijuckale kaficu. Muškarci su prekinuli svoj dotadašnji ritual i uputili poglede ka nama, nenajavljenim gošćama. Pomislila sam da smo sele na nečije mesto. Čudno. I dalje nas gledaju, onako bez reči, kao da čekaju naš sledeći potez. Sledeći potez bio je naručiti kafu. Okrenule smo se ka konobaru koji je već počeo da se preznojava. Nakašljao se i pročistio grlo. Za dame je ulaz sa druge strane, pokaza nam na vrata sa desne strane. Aaaah... Pokupile smo svoje stvari i krenule u ženski deo. Muškarci su zatim nastavili sa svojim ritualima.