U bolnici

Drugi dan po dolasku u Saudijsku Arabiju čekao me je pregled u obližnjoj privatnoj bolnici. Saznala sam da treba da izvadim krv i uradim rentgen pluća. Iako sam sve te preglede obavila pre dolaska, praksa je da se pregled ponovi i u Saudijskoj Arabiji radi dobijanja boravišne dozvole za ovo vreme koje ću provesti ovde.

Navukla sam abaju i uletela u kola u kojima je već bila prijatna temperatura. Posle 30-ak minuta vožnje zaustavili smo se ispred poveće zgrade boje peska. Ne znam šta sam očekivala, možda neku sivu građevinu punu ljudi i plastičnih stolica gde nema klime. S obzirom na to da je privatna bolnica, ulaz i predvorje deluju kao da smo ušli u hotel. Pločice koje sijaju, drvene i kožne garniture za sedenje, kao i veliki masivni lusteri koji šljašte. Skrenuli smo levo i ušli u glavni hol. Na tri šaltera rade tri žene. Šalter radi po principu kao i bilo gde u svetu. Stranka, tj. pacijent dobije broj i čeka dok se ne pojavi na monitoru. Ženama iza pulta vidim samo oči. Lice im je prekriveno crnim velom i nose braon uniformu sličnu abaji. Ne znam šta se krije ispod vela, možda osmesi a možda i negodovanje na zahtev sledeće stranke. Jedna od njih tri ima modroplave nalakirane nokte.

                                                                   Ulaz u bolnicu

Čovek koji je krenuo sa nama i koji je bio zadužen da sve prođe kako treba predao je papire onižoj Filipinki koja se odnekud stvorila. Nama nije trebao broj jer ćemo sve završiti preko reda, zaključila sam. Trebali smo još da sačekamo jedan par iz Holandije. Najzad su se pojavili i to sa dve preslatke devojčice. Onda nas je naša veza obavestila da ćemo morati da sačekamo neko vreme, tačnije sat i po. „Nema nekog posebnog razloga“, slegnuo je ramenima, „samo treba da sačekamo.“

Elen, simpatična Holanđanka (čiji muž radi sa mojim mužem) i ja smo počele da razmenjujemo prve utiske kao dve novopečene žene u muškom svetu. Stigle smo isti dan u Saudijsku Arabiju. U njoj sam takođe videla entuzijazam i spremnost na život u drugačijoj sredini. Planiraju da ostanu godinu dana u Arabiji, a starija ćerkica će za to vreme krenuti u internacionalnu školu, tačnije u prvi razred. Obe smo skrenule pogled ka ženi sa plavim noktima koja je prošla pored nas. „Znaš li da Saudijke lakiraju nokte samo kada imaju menstruaciju? rekla je. “To sam pročitala u knjizi... uh, zaboravila sam kako se zove autorka... Ako hoćeš pozajmiću ti je...“

Razgovor je prekinula Filipinka pokazujući prstom na nas dve. „You two. Come, with me“. Krenule smo za njom do laboratorije gde smo trebale da damo krv. Sele smo i čekale da nas prozovu. Sa desne strane pisalo je na arapskom i ispod na engleskom - ulaz za muškarce, a sa leve strane - ulaz za žene. Elen je ušla na leva vrata, a mene su prozvali i rekli mi da uđem na desna vrata. Ne znam zašto, svi koji me znaju mogu da potvrde da sam oličenje ženstvenosti. No, valjda to znači ići preko reda... Ujedno, tešila sam se pri pomisli da sam ja možda prva žena - pacijent koja je ušla u mušku odaju.

Posle me je čekala kontrola i merenje pritiska u drugoj ordinaciji. Došla je mladolika žena, Filipinka. Tako je pisalo na kartici koja joj je visila sa belog mantila. Pregledala je papire na stolu, lupila pečat i izmerila mi pritisak.

U čekaonici za rentgen zadržala sam se najduže. Kada smo pitali u čemu je problem, rekli su da čekaju ženskog tehničara koji će moći da obavi pregled. Napokon se pojavila. Nasmejana, Filipinka pretpostavljam. „Moraćeš da skineš abaju, ali ostani u majici i suknji, nema potrebe nju da skidaš“, pokazala je na majicu koju sam nosila ispod abaje. Više mi je trebalo vremena da skinem i ponovo obučem abaju nego što je trajao sam pregled. Dok sam provlačila ruke kroz rukave u sobi za rentgen, u bolnici koja podseća na hotel, pomislila sam kako je neverovatna sama činjenica da se nalazim u Saudijskoj Arabiji. Pogotovo što sam protekle dve godine živela u Holandiji. I specijalno što sam pre nedelju dana bila u Amsterdamu u vreme gej parade. Moglo bi se reći da sam samo prešla iz jedne krajnosti u drugu. U razmišljanju me je prekinuo glas koji je preko zvučnika objavio da uskoro počinje molitva i da bolnica neće raditi pola sata. Zakopčala sam poslednje dugme na abaji i požurila.