Основни подаци о мени

Моја слика
Sve fotografije i tekstovi na blogu su autorski i ukoliko želite da ih pozajmite, molim da me prvo kontaktirate. Za sve ostale sugestije i pitanja, slobodno mi pišite na marinakatanic@gmail.com

уторак, 14. август 2012.

Dolazak


Savet broj 1 – Budi spremna na iznenađenja i lep provod

Nekoliko sati pre polaska za grad Damam, dobila sam mejl od žene koja je bila zadužena za kupovinu moje karte. Poželela mi je srećan put i lep provod u Saudijskoj Arabiji. Dodala je i da me ne zaplaši ceo proces dolaska na aerodrom i u potpuno drugu zemlju. Žene sa zapada često se posmatraju sa nekom dozom sumnje ili radoznalosti“ rekla je. Ubrzo sam se uverila u njene reči. Osetila sam poglede oko sebe čim smo sleteli na arabijsko tlo. Iako sam se prikladno obukla (farmerke i crna košulja dugih rukava) bilo mi je nelagodno od svih tih radoznalih ili sumnjivih pogleda.

Savet br. 2 – Ne skreći pažnju na sebe odećom

U početku me je brinulo to što jedina ja nisam imala abaju (haljinu koja je neophodna kad god žena izlazi u javnost). Tešilo me je to što nisam bila jedina koja nije imala pokrivenu kosu maramom. Riđokosa Italijanka se muvala ispred mene želeći da sazna koji je razlog zastoja na carini. Konkretnog razloga – nema. Kada pitaš službenike, samo slegnu ramenima. Nedugo potom, jedna žena je stala sa moje leve strane. Umotana je u crnu boju, boju koja se presijava od glave do pete. Devojčica i dečak stajali su pored nje, a onda se ona pomerila u stranu i čekala muža koji je otišao da se raspita čemu toliko čekanje. Ona je uredno stajala sa strane dok je muž nije pozvao da krenu dalje. I prođoše preko reda.

Savet br. 3 – Čekaj koliko god da je potrebno

U međuvremenu se napravila gužva jer su sletela još dva aviona, a samo jedan šalter je bio otvoren. I pred njim red koji se nije pomerao. Ispred mene bile su žene svih uzrasta, naravno umotane u crno. Pored njih, dečica su trčkarala i igrala se. Mene je uhvatila nervoza jer se već 30 minuta nisam pomerila s mesta. Ujedno sam osetila dva crna oka koja me neprekidno posmatraju. Pored mene je stajala crnokosa devojčica sa kikicama i neprestano me je gledala. Nasmejala sam se. Ona se malo postidela, međutim, dva oka su nastavila da posmatraju svaki moj pokret. Devojčicina mama, koja je bila iza mene, povukla je malo u stranu. Radoznale okice su i dalje bile uprte ka meni. Posle 40 minuta stajanja u mestu, otvorio se drugi šalter a ja sam se ubrzo našla u tom redu. Korak po korak bliža Saudijskoj Arabiji. “First time here” izusti debeljuškasti tamnoputi carinik. Da, rekoh uz osmeh.  Pucnuo je prstima i pokazao mi da moram da se vratim u drugi red. Možda se posle smilovao kada sam mu rekla da čekam već sat vremena a da se ništa ne dešava. Ne znam šta se dalje desilo, ali rekao mi je da sačekam još malo. I pucnuo opet prstima.

Savet br. 4 – Nemoj se rukovati ili grliti sa osobom koja te čeka


Nisam odabrala bolji trenutak da doputujem. U sred Ramazana. Post je uveliko počeo i ovde se strogo poštuje. Čekajući da se završi i poslednja formalnost oko slikanja i davanja otisaka, pomislila sam kako li ću se tek pozdraviti sa mužem koga nisam videla dva meseca. Zbog pomenutog posta nije dozvoljen bilo kakav izliv emocija u javnosti. Već zamišljam kako klimam glavom i glupavo se cerim jer ne znam šta ću sa rukama. Tako je i bilo. Ne želeći da dodatno skrećem pažnju, samo sam se prišunjala i smejala se. "Dobrodošla u Saudijsku Arabiju", čula sam poznati glas.

Pogled iz naše kuće


5 коментара:

  1. Анониман12:57 по подне

    Zanimljivo je da sam na aerodromu u Dammamu prosao kroz isto cekanje kao i ti, mada sam ja ubrzo shvatio razlog... carinici su sebi priustili skoro celosatnu pauzu za kafu, ili staje to vec bilo u soljicama sa kojima su se setali medju salterima, uz smeh posecujuci jedan drugoga. Posto sam sleteo posle ponoci, te je aerodrom bio skoro prazan, delovao mi je pretpostavljam i veci nego sto stvarno jeste, besprekorno cist i nekako davao utisam suprotan onome koji sam imao cekajuci u redu za ulazak u zemlju, naime utisku reda, cistoce i imucstva kontrirao je utisak opste lenjosti, rasula, a mozda cak i namernog ignorisanja i nebitnosti ljudi. No proslo je i to, a mene je sacekao vlasnik produkcijske kuce sa svojim prijateljem. Ocekivao sam coveka u tipicnoj arapskoj nosnji, pojavu vernu slici u pasosu (kopija mi je bila poslata jer je covek platio moju kartu i bilo je moguce da mi je na aerodromu zatraze zajedno sa kopijom kreditne kartice), medjutim i on i njegov prijatelj bili su obuceni potpuno "normalno", i bili su veseli, za razliku od vecine muskaraca oko nas. Kao tokom treptaja oka utisak se ponovo promenio, a ja se najzad osecao kao u svetu na koji sam navikao, maltene u mestu u kojem sam vec bio. Dok nismo izasli iz zgrade aerodroma, a ja poceo osecati vrucinu, o kojoj sam dosta slusao, ali koju sam nakon licnog iskustva shvatio da nema smisla opisivati. Moja reakcija je bio smeh, i sto sam vise dozivljavao tu klimu sve vise sam se smejao. Potpuno iskreno, ali iz cistog zadovoljstva. Tada sam poceo da shvatam da sam daleko i to mi je prijalo.

    Mnogo vremena sam proveo u razgovorima sa ljudima tamo, cak i sa zenama, a jos vise sam sa sobom u razmisljanjima, o svemu. Jeste to jedna od najrestriktivnijih drzava na svetu, bez pogovora i jedna od zemalja sa najsurovijom klimom i tako dalje. Ali, za mene, kada se svi utisci saberu i kad pogledam unapred, novi ugovor koji bih uskoro trebao da potpisem, mislim da je na neki nacin privilegija imati sansu da se iz prve ruke upoznas sa svetom Arabije koji medju saudijcima barem u eksterijeru i dalje postoji neokrnjen u smislu nacina zivota. Ali dosta sam produzio ovaj komentar koji sam zapravo hteo da bude samo kratak pozdrav. Prica je mnogo, i kad spomenuh eksterijer, sve je naizgled slicno, da ne kazem isto, kuce lice jedna na drugu, ulice prakticno nemaju pesake i sudeci po uredjenju kao da nisu ni predvidjene da se njima seta, veliki broj zena i muskaraca nose slicnu odecu... i tako dalje. Medjutim kada covek provede malo vremena u razgovorima sa drugima, kada pocnu da se razvijaju prijateljstva i kada se predje nekoliko kucnih pragova, oseti se bliskost u mnogo cemu, a razlike i sva spoljna "praznina" postaju jos interesantniji.

    Sve najlepse!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Cao, drago mi je da ima sve vise nasih ljudi koji su ovde i koji pozitivno gledaju na ovo iskustvo. Koliko sam razumela, postoji mogucnost da ponovo dodjes, ili si vec u Arabiji? U svakom slucaju mozemo stupiti u kontakt. Pozdrav

      Избриши
  2. Dragana,

    Drago mi je da polako (ali sigurno :)cujem sve vise i vise prica o nasim ljudima u Arabiji. Moj mail je marinakatanic@gmail.com
    Javite mi se i bicu vise nego srecna da odgovorim na sva vasa pitanja.
    .
    .
    .
    .Postovana Marina,
    Slucajno sam pronasla Vase komentare na blogu i moram priznati da sam se bas obradovala jer mi je Vase iskustvo i prica vrlo dragocena. Suprug mi vec mesec ipo dana radi za SATORP u Jubailu i u januaru cu najverovatnije sa cerkicom (3 godine)doci u KSA. Za pocetak cemo ostati oko mesec dana da bih procenila situaciju (da li "zamrznuti" profesionani status ovde, kako ce se cerkica uklopiti...). Boravila sam (i poslovno i privatno) u nekim okolnim zemljama ali u Arabiji nisam.
    Iako sam "svetski putnik"i novinar vec skoro 20 godina prvi put pisem na blogu a unapred se zahvaljujem za sve Vase sugestije. Imala bih toliko pitanja...

    ОдговориИзбриши
  3. Uskoro se udajem,vjerenik mi je arap,palestinac,zivi i radi u Dhahranu....kako se primice vrijeme odlaska tamo sve vise me hvata panika :) Tako istrazujuci naisla sam i na tvoj blog koji me je poprilicno ohrabrio :) Hvala ti puno za sva iskustva koja si podijelila sa nama,uzivala sam citajuci:)Pozdrav i nadam se da ces nastaviti da pises :)

    ОдговориИзбриши
  4. Milena, hvala na komentaru! Zelim ti lep i zanimljiv zivot u Arabiji i sve najbolje u zajednickom zivotu! Samo napred :)

    ОдговориИзбриши