Основни подаци о мени

Моја слика
Sve fotografije i tekstovi na blogu su autorski i ukoliko želite da ih pozajmite, molim da me prvo kontaktirate. Za sve ostale sugestije i pitanja, slobodno mi pišite na marinakatanic@gmail.com

понедељак, 16. децембар 2013.

Dan kada sam okačila abaju o klin

Pre nedelju dana... 

"Polako curi poslednja nedelja mog boravka u Saudijskoj Arabiji.
Posle godinu i po dana, red je da očistim prašinu sa kofera, spakujem se i vratim u Evropu.


Čudno je to što do pre nedelju dana uopšte nisam imala osećaj da odlazimo jer još uvek nismo znali tačan datum odlaska. Kupljena karta je sada više nego jasan znak da treba da zasučem rukave i krenem sa pakovanjem. Selidbe su mi same po sebi stresne a specijalno u ovom trenutku kada treba spakovati život od godinu i po dana u bukvalno četiri kofera.

Vreme se naglo promenilo, prvo posle poplave i sada, posle jucerašnjeg vetra. Radnici u kampu nose vunene kape i džempere a ja pakujem svoju letnju garderobu. Sva sreća pa imam ljubičasti kaput koji mi je ostao od prošle posete Beogradu u novembru. 

Sećam se kada sam došla u Arabiju, taj odlazak je delovao tako daleko. No, kao i uvek, u životu vreme leti kad ne razmišljamo puno...
Kako bih u kratkim crtama opisala moj život u Saudiskoj Arabiji?
Pre svega interesantan, avanturistički, izazovan, osunčan, spor, strpljiv i ponekad naporan.
Šta sam sve naučila?
Da (ako je to ikako moguće), budem još više strpljiva, da uživam u malim stvarima, da se nerviram (mada je to bilo neizbežno gde god da sam se nalazila). Ono zbog čega mi je posebno drago jeste da sam imala priliku da čujem različite životne priče i vidim kako ljudi žive u ovoj zatvorenoj zemlji. Sve to me ja navelo da još više cenim i poštujem ono što imam kod kuće". 

Danas...

Sada već uveliko gazim poslednje sate boravka u Arabiji. Sve je skoro pa spremno za povratak. Osećanja su pomešana. Srećna sam što se vraćam kući, ali isto tako imam neki čudan osećaj, jer, koliko god da to zvuči suludo, ostavljam jedan lep deo života za sobom. Pre nego što i zvanično okačim abaju o klin, valjalo bi preostalo vreme iskoristiti kraj bazena i još jednom uživati u oštrom decembarskom suncu. 

четвртак, 12. децембар 2013.

Neke stvari se ne mogu sakriti

Saudijska Arabija je napravila istorijski korak time što je usvojila zakon kojim se kažnjava nasilje nad ženama i decom! 

Pre nekoliko meseci, jedna slika i jedan slogan izazvali su veliku pažnju u Saudijskoj Arabiji. 
Na slici je žena čije je lice pokriveno crnim velom i vide joj se lepe, smeđe oči. Uprkos crnoj tkanini i šminci, vidi se i da joj je levo oko modro. Ispod slike je rečenica - Neke stvari se ne mogu pokriti. 



Ovo je bio početak odlične kampanje koja se proširila medijima i internetom (pre svega u Saudijskoj Arabiji) i koja je ukazivala na podizanje svesti građana u cilju sprečavanja nasilja nad ženama. Tvorci kampanje, fondacija kralja Khalida (KKF) zajedno sa organizacijom Memak Ogilvi iz Rijada, istupili su sa još jednim sloganom - No more abuse, aludirajući na stvaranje pravne zaštite žena i dece od zlostavljanja.  

Rezultat ove kampanje doveo je do istorijskog poteza za Saudijsku Arabiju. Po prvi put, Savet Ministara odobrio je predlog zakona kojim se kažnjava psihičko i fizičko nasilje nad ženama i decom. Predviđeno je da ovaj zakon štiti žene, decu, kao i strane radnice (npr. kućne pomoćnice), od nasilja u porodici ili na poslu. 

Propisane kazne za nasilnike su maksimum godinu dana zatvora ili novčana kazna od 5.000 rijala (oko 1.300 $) do 50,000 rijala (oko 13,000 $). Kazna može obuhvatiti i zatvor i novčanu kaznu. U slučaju ponavljanja, kazna se udvostručava. 

Saudijska Arabija, zemlja čvrsto vezana tradicijom i šerijatskim zakonima, gde su žene prvi put dobile lične karte 2002. godine i gde još uvek imaju svog staratelja jeste na začelju kada su ženska prava u pitanju. U poslednje vreme vlada je napravila male ali značajne korake koji po nekima prkose tradiciji sa kojom je ova zemlja čvrsto povezana.  

Aktivisti za ljudska prava u Saudijskoj Arabiji pozdravljaju ovaj zakon i ističu da se mora još dosta raditi na valjanom sprovođenju istog. Da bi se zakon valjano sprovodio aktivisti apeluju da se omoguće adekvatne obuke koje bi građanima pomogle u takvim situacijama. 

Smatra se i da će muški staratelji i dalje biti prepreka pri sprovođenju zakona. Ako žena hoće da prijavi nasilnika (oca ili muža na primer) vrlo je mala verovatnoća da će je on, kao staratelj, odvesti u policiju. 
"Žene su do sada bile obavezne da dođu sa muškim pratnjom u policiju pri podnošenju prijave ", izjavio je Abu al-Kair, aktivista za ženska prava. "Sada to više neće biti potrebno", dodao je.

Ovaj zakon ohrabruje i one koji su bili svedoci nasilja nad ženama kao i žene da prijave bilo koji oblik nasilja nad njima a da pritom ne otkrivaju svoj identitet.  

Iako je cela kampanja i usvajanje zakona naišla na pozitivne reakcije u zemlji, ostaje to da se ovim zakonom nažalost neće sprečiti nasilje. Ono što je ohrabrujuće jeste da je skrenuta pažnja javnosti da se ovakvi problemi više ne prećutkuju i ujedno se ženama pruža podrška da prijave nasilnike. Naravno, mora se dosta raditi na edukaciji građana, promeni njihovih stavova koji su zasnovani na tradiciji i raditi na tome da do nasilja ne dođe. Postavlja se i pitanje da li je zakon mogao biti donet ranije a ne tek u 21.veku?

Sa druge strane, ako imamo u vidu da žene u Saudijskoj Arabiji nisu imale lične karte sve do 2002. godine, da još uvek ne voze kola i još uvek ne mogu da glasaju, ovaj zakon svakako predstavlja džinovski korak u borbi za ljudska prava lepšeg pola.  

Izvori:


четвртак, 21. новембар 2013.

Kiše jesenje

Protekla nedelja bila je izuzetno kišovita za ovu pustinjsku zemlju. Nedavne poplave u Rijadu blokirale su grad i pomalo iznenadile komunalne službe kao kod nas kad padne prvi sneg. 

Pre par dana vlada je naložila da deca ne idu školu jer se očekivao obilni talas kiše koji je trebao da zahvati i istočnu obalu Saudijske Arabije.

Juče izjutra sam se šalila sa još jednom ženom kako je smešno što deca već dva dana ne idu u školu zbog vremena, a vreme nikad lepše! Pravo prolećno, rekla bih. Toplo, ali taman koliko treba. U roku od tri sata vreme se toliko promenilo da šali očigledno više nije bilo mesta u našem okruženju. 

Epilog: Protekla noć bila je jedna od najgorih, najkišovitijih i najburnijih noći za koju lokalno stanovništvo kaže da ne pamti kada ih je tako nešto snašlo. 

Evo kako je sve to izgledalo u kampu i van njega:









Poplave, kao posledica kiše koja je besnela celu noć bez prestanka, izazvale su očekivani haos i u saobraćaju. 





субота, 12. октобар 2013.

Savet onima koji razmišljaju da dođu u Saudijsku Arabiju

U poslednje vreme dobijam mejlove od ljudi koji razmišljaju da dođu u ovu kraljevinu na Bliskom istoku. Dragi čitaoci, ako ste još uvek u nedoumici i pitate se da li vredi dolaziti, nadam se da će vam redovi dole iole pomoći u donošenju odluke.

Prema nekim procenama, oko 9 miliona stranaca živi i radi u Saudijskoj Arabiji
Da li da dođem ili ne?

Prvi korak je informisanje. Potrudite se da dobijete što više valjanih informacija o zemlji u koju dolazite. Pri tom, trudite se da primite k' znanju sve negativne informacije na koje ćete definitivno naići surfujući internetom, ali nemojte ih uzimati zdravo za gotovo, jer će vas u startu ometi pri odluci koju treba da donesete. 

Činjenica je da se ni Srbija, ni Holandija, pa ni bilo koja druga zemlja u svetu ne može porediti sa SA. Kvalitet života svakako nije onakav na koji smo svi mi iz Evrope navikli, ali sa druge strane nije ni nešto dramatično drugačiji da ne možete da živite. 

Imajte u vidu da su uslovi života pa i samo okruženje podređeni bliskoistočnom području i saudijskim zakonima. Da se na primer, nalazim u nekom holandskom ambijentu okružena muzejima, kafićima, stazama za bicikle, a da važe saudijski zakoni - bilo bi mi jako teško. Ovako, sve te stvari mi nisu na dohvat ruke pa je život podnošljiviji. Da budem malo detaljnija. Infrastruktura gradova je takva da trotoari za šetnju ne postoje, a kamoli staze za bicikle. Plus, ko je lud da vozi bicikl ili da se šeta na skoro 50 stepeni!

U kratkim crtama - ukoliko ste spremni da prihvatite novu sredinu i da se ponašate u skladu sa njihovim pravilima i navikama, život u SA vam može biti jako ugodan i veoma zanimljiv.  

Kako "prelomiti" i šta je to što prevagne pri donošenju odluke?

Najbitniji faktor je poslodavac. Proverite dobro kakvi su uslovi koji vam se nude. Visina plate, da li vam je obezbeđena boravišna dozvola, zdravstveno osiguranje, da li porodica može da krene sa vama, gde ćete biti smešteni, da li su vam obezbeđena kola (pošto bez njih ne mozete da funkcionišete). 

Takođe, u slučaju da vas ne šalje matična firma, savetujem da prvo nađete posao pa tek onda da dođete a nikako obrnuto - da dođete i da tek onda tražite posao. Imajte na umu da se ovde najčešće radi 6 dana nedeljno, po 10 sati dnevno, nekada i duže, ali to opet zavisi od firme. Vikend dani su petak i subota.
Moram da napomenem i da je mnogo lakše kada ste tu sa porodicom nego kao samac. Biti samac u Saudijskoj Arabiji je teško i naporno. 

Postavite sebi jasno pitanje šta vam je cilj i da li je taj cilj vredan dolaska ovde?

Šta je ono što dobijate sa jedne strane, a šta je to što gubite u periodu koji ćete provesti ovde? Ako cilj prevlada - na pravom ste putu. 

Takođe, imajte na umu da se ovde dolazi i ostaje privremeno. Ok, čast stvarno retkim izuzecima, ali ljudi sa zapada uglavnom ne dolaze ovde da ostanu zauvek. 

Misterija najčešćih ženskih nedoumica

Pošto govorim iz ženskog ugla i ujedno ugla stranca koji živi u Saudijskoj Arabiji, dalje bih želela da razrešim neke od nedoumica i obratila bih se damama. (Nema veze iako ste muškarac, nadam se da mogu da pomognem prilikom donošenja ovako velike odluke.)


- Moram da pokrivam lice i kosu - NETAČNO

Jedino kada idem van kampa, obavezna sam da nosim samo abaju (duga haljina ili ogrtač). Sa sobom uvek nosim maramu, ali ne pokrivam niti kosu, niti lice. 

Ne smem da izlazim iz kuće bez muške pratnje - NETAČNO

Naravno da mogu da izlazim bez muške pratnje. U kampu imamo mini-bus koji ima svoje dnevne trase, a ukoliko mi ne odgovara, mogu da pozovem taksi ili vozača koji će me odvesti gde god hoću. Milion puta sam do sada išla sama u kupovinu ili centar grada i nisam imala problema.
  
Smoriću se od dosade - TAČNO/NETAČNO

Ovo nažalost zavisi od osobe. Ako čovek smatra da mu je dosadno u Njujorku, onda će mu i te kako biti dosadno i u Saudijskoj Arabiji. Iako Saudijci nemaju društven život na koji smo mi navikli, ipak imaju razne oblike zabave. Dakle, čovek uvek sebi može da organizuje vreme i stvori društveni život onako kako njemu odgovara, bez obzira gde se nalazi. 

- Ne mogu da radim - DELIMIČNO TAČNO

Pod uslovom da imaju radnu dozvolu, žene-strankinje ovde najčešće rade kao prosvetni radnici u stranim školama ili kao medicinske sestre ili doktori. Naravno, ukoliko vam posao to dozvoljava, možete raditi i od kuće. 

- Plašim se za svoju sigurnost - INDIVIDUALNO

Osim jednog neprijatnog iskustva u prodavnici, mogu reći da se osećam prilično sigurno. Primera radi, često ispred prodavnica viđam otključane automobile u kojima radi klima a vlasnici su časkom otišli da kupe nešto. Naravno, uvek treba da postoji neka doza predostrožnosti, ali i pored toga, ja normalno funkcionišem kao i bilo gde u svetu, završavam sve svoje obaveze van kampa (jeste da mi treba malo više vremena, ali dobro, navikla sam se). Arapi su generalno opušteni i ljubazni i zaista se trude da mi pomognu kad god mi treba neka pomoć.  

Dragi čitaoci, da ne ispadne da je sve sjajno i bajno, reći ću i da je zaista ponekad teško i naporno živeti u ovoj zemlji, ali na kraju krajeva, gde nije? Ako uspete da prilagodite svoj dosadašnji stil života ovim uslovima, nećete imati problema. 

A u slučaju da se i dalje pitate da li da se upustite u ovu životnu avanturu, iz mog ličnog iskustva vam kažem DA, ali bih prethodno istakla nekoliko vrlo važnih stvari.

1. Informišite se dobro o uslovima vašeg dolaska i zemlji gde ćete živeti.
2. Prihvatite sredinu takvu kakva jeste i poštujte njihova pravila. Ipak ste stranac koji se privremeno nalazi u drugoj zemlji.
3. Trudite se da period koji provedete ovde iskoristite na najbolji mogući način da upoznate ljude, kulturu, običaje i putujete zemljom, jer će vam to biti jedinstvena prilika da zavirite u saudijski svet. 
4. Samo napred! Jeste da nedoumice postoje, ali sve to počinje da bledi onog trenutka kada kročite u ovu sredinu i kada postepeno počnete da razbijate predrasude. 


субота, 21. септембар 2013.

Dobar dan, imate li zlato?

Ovo je raj za ženske oči a knedla u grlu za muškarce kad treba da isprazne novčanik. 

U takozvanim zlatarama, sićušnim prodavnicama nabijenim u gradskom centru, mahom dominira žuta boja. Nije isključeno da se naiđe i na poneko srebro, ali ono je tako stidljivo umetnuto među svom tom jarkom zlatnom bojom. 

Ovde možete videti zlato najfinije čistoće od 24, 22 i 21 karata koje je preliveno u tradicionalne saudijske ogrlice, minđuše, narukvice i prstenje.

Dame, uživajte!











понедељак, 26. август 2013.

Grad sa nekoliko imena

Ime mu je Al Jubail. Odaziva se i na kraće - Džubejl. Ima još. Nekadašnje ribarsko naselje. Sadašnji industrijski centar. Raj za inženjere!

Ovaj grad koji je moj dom već godinu dana, osim što je ušuškan u Persijskom zalivu, ima nekoliko imena i ozbiljnu tendenciju da dobije još toliko.

Stari deo grada
Džubejl je ostavio iznenađujuće pristojan utisak na mene kada smo se prvi put sreli u avgustu 2012. godine. Zamišljala sam da ima mnogo manje stanovnika i da nije toliko zapadnjački orijentisan. Sam grad podeljen je na novi (Džubejl I) i stari Džubejl. Između starog i novog dela nalazi se industrijski grad i o tome malo kasnije u redovima dole.

Novi Džubejl je kao što ime kaže nov. Odlikuju ga nove, prostrane kuće, široke ulice, popularni restorani, poveći tržni centar i privilegija da živite nedaleko od prilično lepo uređene plaže. 


Novi deo Džubejla i šetalište

Mi živimo u starom delu grada. 

U širem i užem centru grada, nedaleko od luke, nižu se redom svi poznatiji restorani brze hrane, zanatske radnje, jedan manji tržni centar, dva veća supermarketa, prodavnice nalik našim piljarnicama, frizeri i berberi, pekare, poslastičarnice, pijaca, prodavnice odeće i kineske radnje, hoteli, policija, pošta, škola i sve što krasi jedan veći grad. 

Sada, posle godinu dana života ovde, shvatam da svi veći gradovi hteli ne hteli moraju da prate zapadno tržište zato što u Arabiji živi i radi oko 9 miliona stranaca i samim tim neophodno je prilagoditi se potrošačima. U prodavnicama, oznake na ulicama, nazivi radnji, sve je paralelno, na engleskom i arapskom. Izuzetak su oni manji gradovi, da ne kažem varošice, koje i dalje stidljivo čuvaju tradiciju i ne narušavaju ambijent nekim stranim jezikom.  

Dakle, bila sam prijatno iznenađena jer sam očekivala neku varošicu sa samo jednom prodavnicom. U stvarnosti grad je toliko prostran da poređenja radi, treba mi oko 35 minuta autobusom da iz starog dela grada dođem u novi. U početku nisam imala utisak da se nalazim negde na Bliskom istoku. Lica koja sam viđala poreklom su iz Pakistana, Indije i Filipina. Uglavnom su to lica jeftine radne snage. Ako je novi deo grada sinonim za porodicu, stari deo je sinonim za samce! 

Često viđen oblik zabave za samce je kriket. Pošto je grad i više nego prostran, dovoljno je samo da se označi jedan deo poljane ili zemljišta i da se skupi ekipa raspoložena za igru. A to bukvalno vidim na svakom drugom ćošku.


Popodnevna razonoda
Arhitektura se dosta razlikuje od novijeg dela. Ulice su malko uže, u nekim delovima jednosmerne, dosta je prljavije i gužva je neuporedivo veća nego u novijem delu. Tražim najbolju reč kojom bih mogla da opišem taj krkljanac, specijalno petkom popodne. 

Prvo mi pada na pamet - haotično!
Onda, kao da sam u nekom filmu iz 70-ih godina gde su boje oko mene isprane i ne prikazuju okolinu na pravi način...

Mislim da tada, u ranim popodnevnim časovima, kada vrućina koliko-toliko umine, mahom muškarci, izmile iz svojih soba. Kolima proći tuda u to doba gotovo je nemoguće jer imam utisak samo što nam prolaznici ne legnu na haubu. 


Uobičajena popodnevna gužva u gradu


Industrijski grad je zaista priča za sebe! To je u pravom smislu reči grad u kojem su smeštene fabrike i industrijska postrojenja hemije i petrohemije. Ovo je ujedno i najveći industrijski kompleks te vrste u svetu!


Skoro pa k'o Menhetn!
Pošto je istočni deo Arabije prebogat naftom, sasvim logično se nametnulo rešenje da se naprave fabrike na samom izvoru nafte. Ono što je meni apsolutno fascinantno je veličina ovog industrijskog grada! Probaću iole da ilustrujem veličinu ovog kompleksa.


Plava i zelena boja oslikavaju  stari i novi deo Džubejla a ljubičasta i siva industrijsku zonu
Rekla sam već da se industrijski grad nalazi između starog i novog dela Džubejla. Od trenutka kada se kroči na auto-put pa sve do isključenja za novi deo grada, mogu da posmatram obrise fabrika!




Evo i male računice. Pomenula sam i da mi treba nekih 35 minuta do novog dela grada. Ako oduzmem otprilike 10 min dok dođem do auto-puta i nekih 5 min do centra novog dela, ostaje mi  oko 20 minuta koliko u stvari traje vožnja pored industrijskog grada. 




Ili da pojednostavim. Kao kada biste se vozili na primer od Autokomande pa do isključenja za Novi Sad i na tom potezu prolazite samo pored - fabrika! 



Nedavno je saudijska vlada pokrenula projekat o izgradnji i trećeg dela grada, takozvanog Džubejl II. Svi zainteresovani mogu pogledati prilog na CNN-u u kojem između ostalog, možete videti i čuti našeg stručnjaka, Đorđa Dinića, koji rukovodi ovim projektom. 

Kaže se u tom prilogu i da je Dubai raj za arhitekte a Džubejl raj za inženjere! Tek sad vidim zašto je to tako!










петак, 09. август 2013.

Godišnjica

Na današnji dan, tačno pre godinu dana došla sam u Saudijsku Arabiju!

Sećam se nekoliko saveta koje sam dobila pred dolazak i jedan je bio da što pre dođem do pasoške kontrole da bih izbegla mukotrpno i zaista dosadno čekanje. Kasnije sam se uverila da je to čekanje u stvari sastavni proces ove avanture. 

Sećam se svih osećanja koja su se mešala zajedno sa ljudima koji su pristizali iz ko zna kojih krajeva sveta. 

Nervoza - cupkanje patikom o mermerni hol... 
Uzbuđenje - korak po korak bliža šalteru...
Nelagodnost - farmerke i košulja na meni...
Neizvesnost - debeljuškasti carinik... 
Radoznalost - šaranje očima i izvijanje vrata prateći pokrete ostalih sapatnika u redu. Uglavnom žena koje su bile pokrivene. 

Sećam se da sam se nervirala zbog dugog čekanja na pasoškoj kontroli. Posmatrala sam šta rade drugi ljudi i kako svi bez pogovora strpljivo čekaju svoj red da dobiju još jedan pečat u dokumentu. Prešla sam u drugu kolonu koja je počela da se miče. Spremila sam sve papire i stavila ih u desnu ruku. Onda sam čula poznati jezik. 
- Otkud ti ovde? Pa šta ti radiš ovde? ... (ženo božja - ja dodala), izletoše reči čoveku koji je stajao iza mene, aludirajući valjda na to zašto sam ja kao žena uopšte došla u Saudijsku Arabiju. Prepoznao je moj pasoš koji sam čvrsto držala u ruci.
Saznala sam da je čovek iz Hrvatske i da se uskoro vraća kući. Kaže, mora samo da završi par stvari i za dve nedelje ide nazad. 

Pozdravili smo se kad smo uzimali kofere. Svi koferi čiji su vlasnici još uvek stajali u redu, bili su uredno poređani pored trake jer, posle skoro dva sata, morao ih je neko skloniti sa iste. 
- Ajde, pa... srećno ti bilo! rekao je prepoznavši moj entuzijazam na licu. Izašao je malo pre mene užurbano gurajući prtljag ka izlazu i izgubio se u gužvi.

Uzela sam svoje kofere i odjednom se kraj mene stvorio momak koji se lepo ponudio da mi ponese, tj, odgura prtljag. Ju, što su fini ovde... sećam se koliko sam bila zbunjena. Posle je taj isti momak tražio pare za svoj trud. Naravno da je tražio.

Sećam se koliko sam bila srećna što sam videla muža nakon razdvojenosti od par meseci.

Sećam se i neverovatne vrućinštine koja me je zapljusnula kad sam zakoračila na asfalt. Tlo je zvanično bilo dodirnuto. Avantura je počela. I danas, tačno posle godinu dana, ta ista avantura i dalje traje sa istim onim entuzijazmom koji je prepoznao čovek koga sam prvi i jedini put videla na aerodromu. 

Prvi video zapis, snimljen onog trenutka kada sam prošla pasošku kontrolu



уторак, 23. јул 2013.

Nema problema!

Vasanta je vozač u kampu. Vasanta je poreklom iz Šri Lanke. Vlasnik je uredno podšišanih crnih brkova, prodornih crnih očiju i prijatnog osmeha. Uvek je lepo obučen, nosi besprekorno ispeglanu košulju i pantalone koje su doduše malo duže nego što bi trebalo. Kada se bilo koja žena vraća iz kupovine, autobus se zaustavi ispred kućnog praga i on im ponese cegere do kuće. Vasanta je kupio prsten devojci u decembru, par dana pre nego što je otišao na odmor. Kada se vratio rekao mi je da se verio i da planira veliku svadbu sledeći put kad ode kući. Vasanta, kao i svi radnici u kampu, svaki dan ima časove engleskog jezika i mora da radi domaće zadatke. Kao vozač, on se drži nedeljnog rasporeda vožnje i nas, žene, voza do određene destinacije. Ponekad se desi da budem jedina u autobusu a ponekad nas ima previše. Najveća gužva napravi se obično nedeljom kada autobus ide do lokalnog marketa i centra grada. Tada je prilično komplikovano uskladiti sve ženske ćudi. Svaki put, pre nego što stisne gas, Vasanta pogleda u retrovizor i pita nas kuda želimo da idemo. 

- Ja bih do prodavnice, ali pre toga moram da uzmem pare sa bankomata.

- Ja moram do pošte.

- A ja na riblju pijacu.

- Ja isto na pijacu, ali posle moram do bazara.

Vasanta na sve zahteve uvek odgovara isto. Nema problema!

Nema problema je inače odgovor koji često možete čuti na ovim prostorima. Šta god da je u pitanju, i rešivo i nerešivo, i Arapi će reći kratko i jasno - No problem!
Da se vratim na dešavanja u kampu.

- Imam problem sa internetom.
- Nema problema, dolazi IT majstor.
  (Kvar popravljen).

- Brava na ulaznim vratima ne radi.
- Nema problema madam, dolazi majstor.
  (Brava zamenjena.)

- Da li mozete da stavite ogradu za Maksa? (Iz razloga da ne bi istrčao na ulicu. Tada, kada je došao kod nas, Maks je imao samo 9 nedelja).
- Nema problema, dolazi majstor.
 (Ograda postavljena. Kada je Maks otišao, ograda sklonjena)

- Možete li da posaljete ovu poštu?
- Nema problema madam.
  (Pošta stigla u Beograd).

- Imam poplavu u kući, bojler je otkazao i voda curi na sve strane.
- Nema problema, dolazi majstor.
  (Stavljen novi bojler, sve ukupno rešeno za 15 minuta).

Jutarnji zadaci
... Ponekad mi nedostaje sve i svašta od kuće ali generalno ne mogu da se požalim na trenutnu situaciju i to gde se nalazimo. Posebno ako imamo u vidu da ovde neke porodice žive duže od 5 godina, a neke žene čak neverovatnih 17 godina! Pominjala sam kako je kamp odličan i da je osoblje izuzetno ljubazno. Svi se trude da nam ugode i olakšaju ovo vreme koje provodimo u Saudijskoj Arabiji. I zaista sve pohvale za njih! Nemam nikakve zamerke i veoma cenim to što rade imajući u vidu da moraju da se nose sa teškim vremenskim uslovima, specijalno kada temperature nekad dostižu i 50 stepeni! 

P.S. Ovde u potpunosti možete pogledati kako izgleda kamp.   








среда, 17. јул 2013.

Žurke u kampu

Prva žurka na koju sam bila pozvana bila je rođendanska žurka. Slavljenicu Koko, poreklom iz Venecuele i veoma simpatičnu majku troje dece, upoznala sam u autobusu na putu do lokalnog marketa. Pričala je o žurci sa toliko entuzijazma i kako sama pravi dekoraciju i priprema hranu. "Biće super!" rekla je. "Biće dosta ljudi i dece. I da, tema žurke - Havaji. Morate da obučete nešto u tom fazonu." 


Za ovih par godina koliko živim van Srbije, naučila sam da kada te neko pozove na žurku koja ima neku temu, to znači da će svi oni koji dođu ispoštovati domaćina i potruditi se da ispune zadatu temu. Iako lično nisam neki veliki ljubitelj tematskih žurki, htela sam da pozdravim nečiji trud. Samo nisam znala gde da kupim nešto što ima iole prizvuk Havaja. Srećom pa na lokalnom marketu usred Saudijske Arabije može svašta da se nađe pa čak i (plastično) cveće koje se dobija kao znak dobrodošlice kada dođete na Havaje! 


Inače kad sam došla u Arabiju, mislila sam da ću morati da zaboravim na ovakve zabave. Po ko zna koji put, u stvarnosti se pokazalo suprotno. U ovakvim trenucima onda na površinu izbijaju prednosti života u kampu i prostranoj kući. Dakle, sjajna stvar kada se pravi neka žurka  jeste to što neke kuće imaju poprilično velike bašte i dovoljno prostora za roštiljanje i sve goste. 

 

Atmosfera je zaista bila havajska, počevši od dekoracije, preko hrane, pića i recimo veoma zanimljivih koktela. Ljudi oko nas su bili pozitivni, nasmejani, pričljivi i duhoviti i odjednom mi ta tematska žurka nije smetala. Naprotiv, učinila je da svi mi odlutamo na neko drugo mesto i na trenutak zaboravimo gde se nalazimo.


Kasnije su se zabave ređale same po sebi i po potrebi. Formalna i neformalna druženja, dečji rođendani, proslave, praznici, bilo šta što može poslužiti kao povod za viđanje. Učesnici na slikama su iz sledećih zemalja: Holandija, Francuska, Velika Britanija, Kazahstan, Tajland, Tajvan, Malezija, Rusija, Venecuela i Srbija. 








недеља, 07. јул 2013.

Onaj osećaj kad voziš kola

Prelistavala sam slike i naišla na nepravedno zapostavljene fotografije sa izleta u pustinji
Sećam se da su nam ta dva dana svi bili na usluzi i trudili se da nam ugode i da nam vreme koje smo proveli daleko od gradske sredine ostane u nezaboravnom pamćenju. 

Osim fudbala i ispijanja čaja, jedna od glavnih atrakcija u pustinji je i vožnja automobila. Ova disciplina popularna je kako među decom tako i među odraslima. Ubrzo sam se uverila da deca ne starija od 13 godina suvereno vladaju ovim terenom. Rešila sam da se i ja malo "dokažem".



Prethodno sam stavila maramu na glavu jer vetar nemilosrdno šiba. Nekakva crvena cirada umesto krova može koliko-toliko da nas zaštiti, ali ja i dalje mogu da čujem fijuk vetra koji prolazi kroz uši. Menjam brzine... Stiskam gas! Iako je auto maleni, brzina koja se neprimetno pojavila onog trenutka kada sam stisla papučicu za gas me je poprilično iznenadila. Pustinjske brazde preko kojih prelećemo upozoravaju da ću možda ispasti iz svog sedišta. Srećom, vezala sam se na vreme. Ujedno, čvrsto stiskam volan.



.... Tad mi je sinula ona misao koja mi je priznajem, oduvek bila bezveze... Kao... Onaj osećaj kad voziš kola pa ti vetar daje osećaj slobode. Ma, da! E, odjednom je sve to postalo tačno. Čudim se sama sebi kako iz ovog ugla vožnja kola poprima sasvim drugačiji osećaj. Specijalno ako se voziš negde kilometrima daleko od prvog grada, okružen samo peskom i tek tamo u daljini naziru se obrisi šatora u kojem treba da provedeš noć. 

I tako smo vozeći se, odjezdili ka suncu koje je zalazilo pred nama. Šalim se, nismo. To bi već bilo previše.