Dolazak

Savet broj 1 – Budi spremna na iznenađenja i lep provod

Nekoliko sati pre polaska za grad Damam, dobila sam mejl od žene koja je bila zadužena za kupovinu moje karte. Poželela mi je srećan put i lep provod u Saudijskoj Arabiji. Dodala je i da me ne zaplaši ceo proces dolaska na aerodrom i u potpuno drugu zemlju. “Žene sa zapada često se posmatraju sa nekom dozom sumnje ili radoznalosti“ rekla je. Ubrzo sam se uverila u njene reči. Osetila sam poglede oko sebe čim smo sleteli na arabijsko tlo. Iako sam se prikladno obukla (farmerke i crna košulja dugih rukava) bilo mi je nelagodno od svih tih radoznalih ili sumnjivih pogleda.

Savet br. 2 – Ne skreći pažnju na sebe odećom

U početku me je brinulo to što jedina ja nisam imala abaju (haljinu koja je neophodna kad god žena izlazi u javnost). Tešilo me je to što nisam bila jedina koja nije imala pokrivenu kosu maramom. Riđokosa Italijanka se muvala ispred mene želeći da sazna koji je razlog zastoja na carini. Konkretnog razloga – nema. Kada pitaš službenike, samo slegnu ramenima. Nedugo potom, jedna žena je stala sa moje leve strane. Umotana je u crnu boju, boju koja se presijava od glave do pete. Devojčica i dečak stajali su pored nje, a onda se ona pomerila u stranu i čekala muža koji je otišao da se raspita čemu toliko čekanje. Ona je uredno stajala sa strane dok je muž nije pozvao da krenu dalje. I prođoše preko reda.

Savet br. 3 – Čekaj koliko god da je potrebno

U međuvremenu se napravila gužva jer su sletela još dva aviona, a samo jedan šalter je bio otvoren. I pred njim red koji se nije pomerao. Ispred mene bile su žene svih uzrasta, naravno umotane u crno. Pored njih, dečica su trčkarala i igrala se. Mene je uhvatila nervoza jer se već 30 minuta nisam pomerila s mesta. Ujedno sam osetila dva crna oka koja me neprekidno posmatraju. Pored mene je stajala crnokosa devojčica sa kikicama i neprestano me je gledala. Nasmejala sam se. Ona se malo postidela, međutim, dva oka su nastavila da posmatraju svaki moj pokret. Devojčicina mama, koja je bila iza mene, povukla je malo u stranu. Radoznale okice su i dalje bile uprte ka meni. Posle 40 minuta stajanja u mestu, otvorio se drugi šalter a ja sam se ubrzo našla u tom redu. Korak po korak bliža Saudijskoj Arabiji. “First time here” izusti debeljuškasti tamnoputi carinik. Da, rekoh uz osmeh.  Pucnuo je prstima i pokazao mi da moram da se vratim u drugi red. Možda se posle smilovao kada sam mu rekla da čekam već sat vremena a da se ništa ne dešava. Ne znam šta se dalje desilo, ali rekao mi je da sačekam još malo. I pucnuo opet prstima.

Savet br. 4 – Nemoj se rukovati ili grliti sa osobom koja te čeka

Nisam odabrala bolji trenutak da doputujem. U sred Ramazana. Post je uveliko počeo i ovde se strogo poštuje. Čekajući da se završi i poslednja formalnost oko slikanja i davanja otisaka, pomislila sam kako li ću se tek pozdraviti sa mužem koga nisam videla dva meseca. Zbog pomenutog posta nije dozvoljen bilo kakav izliv emocija u javnosti. Već zamišljam kako klimam glavom i glupavo se cerim jer ne znam šta ću sa rukama. Tako je i bilo. Ne želeći da dodatno skrećem pažnju, samo sam se prišunjala i smejala se. "Dobrodošla u Saudijsku Arabiju", čula sam poznati glas.

Pogled iz naše kuće