Основни подаци о мени

Моја слика
Sve fotografije i tekstovi na blogu su autorski i ukoliko želite da ih pozajmite, molim da me prvo kontaktirate. Za sve ostale sugestije i pitanja, slobodno mi pišite na marinakatanic@gmail.com

четвртак, 27. септембар 2012.

Život u i van kampa

Evo par reči o tome kako izgleda naš kamp. Na prvi pogled i ne izleda da je veliki kompleks, ali u neku ruku to mi i odgovara. Sviđa mi se što ima dosta zelenila i ujedno je sve na dohvat ruke. Mi imamo tu sreću da živimo u sasvim novoj kući gde je kompletan nameštaj, bela tehnika, kuhinjski aparati, posuđe - sve je potpuno novo. Imamo dve spavaće sobe (jedna je za goste) od kojih svaka ima zasebno kupatilo, dalje, dnevnu sobu, kuhinju sa ostavom, wc i sobu za pranje i sušenje veša. Iza kuće nalazi se dvorište gde još uvek nije prihvatljivo da se sedi preko dana ali uveče ume da bude sasvim prijatno. 

"Naša" kuća
Bašta
Bazen i tereni za odbojku, tenis i fudbal su samo na par koraka od kućnog praga. Tu je i teretana gde trenutno postavljaju nove mašine za vežbanje. Restoran gde se može doručkovati, ručati i večerati ima malu baštu, a unutar glavne zgrade postoje još i sobe za zabavu, gde obično ljudi igraju bilijar, stoni tenis ili pikado. 






U početku sam mislila da sam jedina žena ovde, ali ubrzo sam se iznenadila koliko nas u stvari ima. Istina je da preko dana retko gde mogu sresti nekoga da se šeta osim radnika, ali obično popodne kamp malo živne. 
Što se tiče nekih aktivnosti za dame - ima ih dosta. Pre par dana sam prvi put bila na času joge. Joga je organizovana za sve zainteresovane žene i to dva puta nedeljno. Časovi su besplatni. U kampu postoji autobus koji svaki dan ima drugačiju rutu. Uglavnom vozi do tržnih centara i prodavnica, tako da mogu sama da obavim sve što se tiče kupovine. Osim prodavnica, autobusi voze i do Khobara (grad koji je udaljen sat vremena odavde), onda do centra Džubaila gde se obilazi ženski market, dalje, organizuju se spa tretmani ukoliko ima zainteresovanih, isto tako i organizuju se razni sastanci za dame gde se mogu družiti i upoznati. Postoji i opcija da se dogovorim sa ženom koja živi u drugom kampu pa njen vozač dođe po mene i onda završavamo svoje "obaveze" za taj dan.





Ljudi koji rade ovde se maksimalno trude da ugode svim stanarima i obezbede im šta god im je neophodno. Sve u svemu, ovde sam došla sa nekim uverenjem da neću ništa moći da radim bez pratnje muža ili muške osobe. U stvarnosti je međutim potpuno drugačije. U međuvremenu sam upoznala nekoliko dama koje su u istoj situaciji kao i ja, tako da je moj društveni život živnuo još više. Polako sam počela da otkrivam šta sve mogu da radim. I svakim danom sve više otkrivam. 

6 коментара:

  1. Htedoh da te pitam da li moras u bazenu da se kupas obucena ili mozes da nosis kupaci?

    ОдговориИзбриши
  2. Nosim kupaci iz dva dela :)Inace, u okviru kampa sve zene se oblace aj da kazem "normalno" kao i bilo gde do sada. Suknje, haljine, majice kratkih rukava... Samo kada izlazimo van kompleksa obavezno je da imamo abaju. (A opet ispod nje mozemo da nosimo sta hocemo.)

    ОдговориИзбриши
  3. Uvek me je jako zanimalo kakav je zivot tamo i stalno posecujem tvoj blog :)
    Samo nastavi

    ОдговориИзбриши
  4. Hvala ti i drago mi je da pratis blog :)

    ОдговориИзбриши
  5. kako žive bračni parovi, iz drugih zemalja?

    ОдговориИзбриши
  6. Borivoje, nisam bas razumela vase pitanje. U kampu gde smo mi bili, zivot bracnih parova nije bio nista drugaciji od naseg zivota.

    ОдговориИзбриши