Dva dana u pustinji - II deo

Nakon priče o sokolovima vratili smo se u kamp na ručak. Kao što nam je domaćin obećao, prešli smo u ruke njegove žene, dok su se muškarci odvojili u svoj deo kampa. „Posle ručka možete se malo odmoriti i onda nastavljamo dalje sa rasporedom“ reče nam sada već dobro poznati glas.

Slobodno vreme

Ušle smo u ženski deo kampa koji je sa jedne strane ograđen zelenom ciradom. Sa druge strane je fudbalski teren na pesku. Fahadova žena nas je srdačno pozdravila. Ima lepe crte lica, dugu smeđu kosu, crveni karmin i osmeh koji se slaže sa njenom cvetnom haljinom. Većina devojaka je još uvek u svojim odajama i uputila nas je u jedan od šatora rekavši da ručak odmah stiže. Zakoračile smo u unutrašnjost gde je temperatura bila prijatnija. Iznenadila sam se kad sam videla šta se sve nalazi unutra. Fotelje, kreveti, ogledalo, jedan manji sto i televizor. Hrana je ubrzo bila servirana a nas dve smo ostale same u šatoru da na miru ručamo. 

Unutrašnjost šatora. Kao kod kuće

Nakon ručka prešli smo u “naš šator”. Dosta je prostran ali nije opremljen kao prethodni. Ubrzo smo dobili vreće za spavanje i ekskluzivni pogled na pesak. Nije prošlo mnogo vremena kad se pred nama stvorio sledeći domaćin. "Jeste li spremni? Idemo dalje!" reče nam.

Pomoć pri useljenju

Zaboravila sam mu ime, ali čekajući ostatak ekipe saznala sam da studira menadžment u Engleskoj. Iako nije bilo toliko hladno, nosio je krznenu kapu. Naočare za sunce su naravno glavni detalj skoro kod svih Saudijaca pa i kod njega. Njegov izbor je Dior. 

Kaže nam da trenutno obnavlja vizu i vraća se za par dana natrag na studije. Na pitanje kako mu se sviđa život u  Engleskoj, odgovara prikladnim akcentom u stilu: "It's nice, but the weather is rubbish". "Šta planiraš posle studija, hoćeš li se vratiti kući?" upitah ga. 
"Da,da, naravno ... vraćam se u Saudijsku Arabiju".

"Pa lepo. A gde idemo sada?" mislim da nas je sve interesovalo.

"Idemo u drugi šator na obali mora, kod jednog našeg dobrog prijatelja. Ujedno gaji kamile, tako da možete da ih jašete i naravno probate sveže mleko."
Kasnije nam je Fahad ispičao da je jednog dana pre pet godina došao jedan čovek kod njih u kamp u potrazi za kamilom. Razgovarajući, otkrili su neke zajedničke prijatelje i od tog dana, svakog jutra, već evo pet godina im stiže kamilje mleko. Mi smo se uputili kod tog čoveka koji je pre pet godina tražio kamilu. 

"Da li nam trebaju abaje?", upitah za svaki slučaj pošto ipak idemo van kampa.

"Ne.", dobila sam kratak i precizan odgovor.

Nas desetoro potrpalo se u kola i zaputili smo se u novu avanturu. Nekoliko minuta pošto smo se uključili na glavni put morali smo da usporimo jer se jedna kamila isprečila po sredini trake. Sačekali smo da prođe i nastavili dalje. Ubrzo smo bili prinuđeni da skrenemo sa glavnog puta, ali ovoga puta razlog nisu bile kamile. U daljini smo videli neku gužvu i mnogo automobila koji su bili parkirani duž puta. Između su se videli krivudavi tragovi guma.

Ulične trke

"Šta se to dešava tamo?" upitali smo svi.

"Trke. Takozvani drifting. Skupe se tako i onda zatvore put zbog trkanja", ubaci se Saud, koji je isto krenuo sa nama. 

Čujemo škripu guma, motore i dreku. Ljudi su se poređali i po krovovima automobila da bi imali bolji pogled. Nema veze što auto pravi bravure na jako malom rastojanju i to u velikoj brzini. Okupljeni sve to mirno posmatraju kao da gledaju predstavu u pozorištu, a ne trke automobila. Stvarno neverovatno! P.S. mala digresija o tome šta je drifting. Link sa interneta.

"Opasno je ići među njih", odgovoriše nam obojica kada smo ih upitali da se približimo malo bliže. "Neki od njih imaju čak i oružje. Bolje je da se ne mešamo". Poslušali smo ih i nastavili dalje, ostavivši škripu guma za nama. Buka se malo stišala kad smo stigli do šatora, ali i dalje se čuo fijuk vrelih guma. 

Tragovi koji su ostali urezani u asfalt

Šator je na neverovatnom mestu i ima predivan pogled. Nalazi se na jednom uzvišenju odakle se vidi more. Kada smo se primirili i seli na jastuke mogli smo da čujemo talase koji su nam doneli malo morskog vazduha. Srkutali smo čaj i čekali zalazak sunca. Videvši kako uživaju, upitala sam naše domaćine šta rade leti kad ne mogu da dođu u pustinju?

"Onda putujemo negde. Ja često idem u Nemačku, ostanem i po mesec dana. Sačekam da se završi Ramazan i odem. Sad treba da vodim oca na neke preglede, pa uskoro idemo opet".

Na pitanje, zašto baš Nemačka, Saud kaže da mu se sviđa tamo. A i njegovoj ženi se sviđa, kaže, voli da ide u kupovinu, priznao nam je uz osmeh. 

Sunce se polako spuštalo u more a mi smo uživali kraj vatre. Odjednom nam se pridružila još jedna gošća. Kamila. Deca koja su bila sa nama već su bila u njenom sedlu. Onda je došao red da se i mi provozamo. Iako deluje kao gromada, na licu joj vidim da je pitoma. Ubrzo smo saznali i da je u stvari jedna velika maza. 

Maza

Velikoj kamili pridružila se i beba kamila koja je htela da sisa mleko. Približili smo se grdosiji kojoj su vezali levu nogu da ne bi mogla da pobegne. Nedugo potom, pružiše nam činiju svežeg mleka sa penom. Činija je kružila u krug ostavljajući brkove od pene na našim licima. Sunce je davno zašlo a nas su opkolile ostale kamile. Jedna od njih se uznemirila i počela da trči oko nas. To je izazvalo paniku među ostalim kamilama koje su počele da drmaju tlo. Nervoza se prenela i na nas, tako da smo brže bolje krenuli ka kolima. Mleko nam je samo otvorilo apetit - došlo je vreme za večeru i priče iz ženskog šatora. 

Zabava

U nastavku: Priče iz ženskog i muškog šatora.