Bezbednost

U poslednje vreme dobijam dosta mejlova i isto toliko različitih pitanja o životu u Saudijskoj Arabiji. Jedno od tih pitanja je i kakva je bezbednost ovde, tj. da li se osećam bezbedno?

Statistika je na strani Saudijaca jer se ovde retko kad dešavaju ubistva, napadi ili pljačke ali opet, sasvim je moguće i to. Kao što je moguće da se isto to može desiti bilo da se nalaziš u Beogradu, Harlemu ili nekom trećem mestu na kugli zemaljskoj. 

Dakle, na pitanje da li se ja osećam bezbedno ovde, moram da kažem da. 

Kamp je obezbeđen čuvarima i da biste ušli unutra morate da prođete pored dve kontrole. Automobili imaju posebne oznake kampa radi lakšeg prepoznavanja. Isto tako, većina ljudi koji rade u kampu znaju ko ste i u kojoj kući živite. U slučaju da vam dolazi neko u posetu, morate da najavite na glavnoj kapiji, da date imena, model automobila kao i broj registracije. 

Što se tiče života van kampa, policija krstari gradom ali čini mi se da i nemaju puno posla. Meni se dešavalo do sada da milion puta odem sama do centra grada (naravno, ne idem peške već mini-busom koji vozi iz kampa) bez ikakvih problema. Najneprijatnije iskustvo do sada mi je bilo kada sam se prvi i jedini put susrela sa šaptačem. Takođe, zaboravila sam da pomenem da se na ulazu u grad nalazi punkt, nešto slično kontroli, gde je svaki auto obavezan da uspori i gde čuvari imaju pravo da vas zaustave i pregledaju. 

Gužva u jednoj od glavnih ulica Džubejla

Sa druge strane, čula sam različite priče koje se ne podudaraju sa mojim dosadašnjim iskustvom tako da neka doza opreznosti ipak mora da postoji. Nisam bila svedok sledećim događajima i ne znam koja je verzija tačna ali evo približnih opisa.

Pre nekoliko meseci, na dan državnosti Saudijske Arabije jedna žena iz Venecuele je napadnuta dok je sedela u kolima i čekala muža koji je otišao ili do prodavnice ili do bankomata (kruže dve opcije gde je muž bio). U svakom slučaju, dok je muž bio odsutan neki čovek se prišunjao kolima i zgrabio ženu kroz prozor. Ona se otimala i počela da vrišti tako da su se ljudi ubrzo okupili a napadač je pobegao. Žena je bila prestravljena i zajedno sa mužem odlučila da prijave slučaj u policiji. U policiji su navodno napravili zapisnik ali od toga nema ništa, jer kako su joj rekli, ona je kriva zato što nije bila pokrivena i na neki način izazvala tog čoveka da je napadne. Ogorčena i vidno potrešena, žena se spakovala i napustila Saudijsku Arabiju noseći sa sobom sveže ogrebotine po licu koje je dobila od napadača. Od kako sam čula ovu priču, redovno se zaključavam ako ostanem sama u kolima.

Učesnika ili svedoka sledećeg događaja lično poznajem. Poreklom je iz Indije ali živi dugo u Saudijskoj Arabiji. Visok je skoro 2m i po građi je krupan. Jednog dana, otišao je u banku da podigne novac i po izlasku iz iste napale su ga tri osobe zahtevajući da im da sve pare. Da je bio neko drugi, verovatno bi ih poslušao. No, grmalj od skoro 2m ih je preslišao tako da su se sva trojica razbežala. Policija je vrlo brzo uhvatila dva napadača i dalji proces je bio da je oštećeni trebao da ih identifikuje. Međutim, on je odbio da ih identifikuje. Ne znam šta se desilo sa tim ljudima koji su bili uhapšeni, verovatno su pušteni usled nedostatka dokaza. I verovatno su sada beskrajno zahvalni dobroćudnom grmalju što ih nije identifikovao.